Šta sve deca čine da privuku pažnju i kako da reagujete

Neka deca sa autizmom pribegavaju problematičnim ponašanjima jer su naučeni da ce odredjenim ponašanjem dobiti ono sto žele, pažnju ili željeni cilj.  Čak i ako je pažnja negativna, ako za cilj ima da majka ili druga osoba kaze : Dosta! Prekini! Dete i dalje moze interpretirati tu pažnju kao pozitivnu.  Ukoliko dete  dobija pažnju nakon neadekvatnog ponasanja, majka ili druga osoba treba da da sve od sebe da ignoriše takvo ponašanje, osim ako dete nije sklono povredjivanju sebe ili drugog; u tom slucaju treba svesti kontakt na minimum bez pohvale ili grdnje deteta. Doslednost je najbitnija jer će se problem ponašanja nastavljati ukoliko dete dobije pažnju na neadekvatno ponašanje;  tj.  ulaziće u sve veći otpor ukoliko dobije oprečne informacije od roditelja.

Bihejvioralne strategije su razvijane u cilju davanja pažnje detetu koja nije zavisna o negativnim šablonima ponašanja. Ove strategije obuhvataju:

*Differential Reinforcement of Appropriate Behavior (DRA)- Diferencijalno Jačanje Odgovarajučeg ponašanja- Dete dobija pažnju na odgovarajuće ponašanje, koje je unapred odredjeno. Na primer ukoliko dete radi odredjeni zadatak odredjeno vreme bez problematičnog ponašanja, onda dobija pozitivnu pažnju.

*Differential Reinforcement of Other Behavior (DRO)- Diferencijalno jačanje drugih oblika ponašanja-  Pažnja se daje detetu za bilo koje adekvatno ponašanje. Na primer, ukoliko se dete ponaša adekvatno duži vremenski period, odmah dobija pozitivnu pažnju.

*Differential Reinforcement of Incompatible Behavior (DRI)- Diferencijalno jačanje neuobičajenog ponašanja za dato dete- Pažnja je posvećena ponašanjima koja su nespojiva sa do tadašnjim problemima u ponašanju datod geteta. Na primer ukoliko dete koje je sklono tamtrumima besa sedi mirno odredjeno vreme, odmah će dobiti pozitivnu pažnju.

* Fukcionalna analiza. Bitno je analizirati da li dato neadekvatno ponašanje ima za cilj privlačenje pažnje ili nešto drugo, na primer- izbegavanje naloga, ili situacije u kojoj se nešto od deteta očekuje.  Pitanja koja se moramo zapitati da bi sproveli funkcionalnu analizu uključuju:  Ko je bio prisutan?  Šta se desilo pre, u toku i odmah nakon neadekvatnog ponašanja? Kada se to dogodilo? Gde se dogodilo?

Pažnja je esencijalna za socijalni razvoj, i nema ništa prirodnije od dečije potrebe za pažnjom.  Deci i odraslima sa autizmom je neophodna pažnja, kao i svima nama, ali ona ne sme biti uslovljena negativnim obrascima ponašanja.