Učenje igre – Deo I

Deca sa autizmom vole čvrstu strukturu i rutinu, potrebno im je da razumeju šta treba da rade. Ako se se dete ponaša neprilično, frustrirano je i teško je s njim izaći na kraj, do toga obično dolazi u situacijama kada ne zna šta će samo sa sobom.

Strukturirana igra je često početak detetovog učenja. Postoje različite vrste igre:

1. Senzomotorna igra

2. Konstruktivna igra

3. Igra pretvaranja

Sva deca treba da nauče ove tipove igara, s tim što ih deca sa autizmom uče na drugačiji način. Da biste mogli razumeti kako se vaše dete igra, treba da ga posmatrate u toku slobodne igre sa mnoštvom igračaka.

Senzomotorna igra

Igračke za senzmotornu igru su između ostalog kocke, zvečke, igračke koje proizvode zvuke, baloni, bojice, brašno za igru, igračke kojima se igra u kadi, velike igračke sa kojima se igra napolju. Igre koje spadaju u ovaj tip su ljuljanje, prevrtanje, interaktivne dečje igre kao što je skrivalica, žmurke, jurenje po bašti.

Senzomotorna igra je važna jer pomoću nje vaše dete uči da čeka svoj red, usvaja zajedničku pažnju, uči kako da predviđa stvari, gleda, sluša i obraća pažnju. Čak iako mislite da je vaše dete preraslo ovaj nivo, svejedno je važno da nastavi sa ovakvim igrama kako bi moglo da još više istražuje i razume svoje okruženje.

Konstruktivna igra

Pomoću nje dete počinje da usvaja koncept uzroka i posledica. Kada dete nešto uradi sa igračkom – dodirne je, stisne, baci – nešto će se dogoditi kao posledica toga. Deca to moraju da nauče i možda će im u početku biti potreban vaš podsticaj.

Igra pretvaranja

Deca sa autizmom treba da nauče da imitiraju i oponašaju druge. Svi mi učimo kroz imitaciju. To je veoma važan korak.

Nemojte očekivati da će vas vaše dete samo od sebe početi da imitira. Treba da preuzmete inicijativu i imitirate njega. Oponašajte šta ono radi sa igračkama, oponašajte zvuke koji proizvodi i pokrete i posmatrajte da li ono primećuje da ga imitirate.

Na primer: ako dete udara kockama jednu o drugu, radite i vi to. Ako tapše rukama, tapšite i vi. Nastavite čak iako ne reaguje odmah. To će mu možda privući pažnju i to bi značilo da vaše dete postaje svesno drugih ljudi. Ovo je važan prvi korak u imitaciji. Možda će biti neophodno da druga odrasla osoba pomogne vašem detetu da oponaša ono što vi radite, na primer, ako želite da vaše dete oponaša to kako mašete rukom, treba prvo da mahnete, a zatim ta druga osoba takođe mahne, pa zatim uzme detetovu ruku da zajedno mahnu i tako oponašaju ono što se vi prethodno uradili.

PAŽNJA

U ovoj ranoj fazi igre cilj vam je da dete stekne zajednička interesovanja i pažnju. Dete sa autizmom možda ne shvata da je moguće da oboje možete biti zainteresovani za istu stvar i da se možete zajedno zabavljati. Možda će to značiti da ćete morati da uđete u detetov lični prostor, da ga privučete bliže sebi, privučete njegovu pažnju.

Na primer: Ivan voli da trči okolo držeći svoj autić u ruci. Ne reaguje kad ga zovete. Njegovoj mami je pokazano kako da mu priđe držeći drugi autić koji on voli, da ga dovede do stočića gde oboje odmah sednu, ubace svoje autiće u kutiju, a zatim Ivan ustaje i nastavlja da trči. Pre nego što ode, mama ga pohvali, tapše, kaže mu „Bravo“. Onda ga pusti da malo trči, pa se ova aktivnost ponovi, i tako više puta. Iako ovo može izgledati malo, zapravo je učinila dosta jer je uspela da mu privuče pažnju i da ga uključi u jednostavnu imitaciju i zajedničku aktivnost.

To se može postići na više načina, preko mehura od sapunice, balona, igračaka koje ispuštaju zvuk, rvanja, prevrtanja – svega onoga za šta se vaše dete interesuje. Vaše dete tako uči jednu važnu rutinu.

Izvor:  AutismNI

(prevod Đorđe Selaković)