Mikrobiom u crevima može uticati na rad mozga

Na prošlogodišnjem stastanku Društva za neurologiju predstavljeno je jedno vrlo zanimljivo istraživanje o našim crevnim mikrobima. Donekle je otrkiveno na koji način bakterije iz creva utiču na rad mozga. Sada se postavlja važno pitanje u vezi sa mentalnim zdravljem: možemo li lečiti mentalna i neurološka oboljenja preko mikroba iz creva?

Crevni mikrobiom predstavlja čitavu kolekciju gena mikroba unutrar intestinalnog trakta – to je jedan dinamičan i složen ekosistem sačinjen od bakterija. Te bakterije mogu proizvoditi mnoštvo neuroaktivnih supestanci, kao što su dopamin, serotonin, gama-aminobutirična kiselina (GABA), norepinefrin itd.

Naučnici su već izvršili nekoliko eksperimenata u kojima su menjali ponašanje laboratorijskih životinja i nekolicine ljudi delovanjem na njihove crevne bakterije. Ta istraživanja podstakla su razmišljanja da mikrobiom iz creva utiču na kognitivnu funkciju i fundamentalne obrasce ponašanja, kao što su socijalna interakcija i suočavanje sa stresom. Osim toga, postoje indicije da mikrobiom iz creva može imati uticaja na kliničku sliku autističnog spektra, anksioznosti, depresije i hroničnog bola.

Ova ideja ima smisla s obzirom da bakterije iz creva proizvode iste hemikalije kojim moždane ćelije komuniciraju. Takođe treba da se podsetimo da su ljudske i bakterijske ćelije vremenom evoluirale u „holobiont“, što je po definiciji biološka organizacija sastavljena od domaćina (čoveka) i njegovih mikroba (bakterija iz creva).

Problem nastaje u punom razumevanju razmene između tela i mikroba. Pre svega, nismo sasvim sigurni šta tačno može izmeniti zdravu zajednicu mikroba, kao ni na koji način neurosignali putuju između mikroba i mozga.

Hemijski gledano, mikrobiom iz creva govori istim jezikom kao i mozak. On komunicira sa CNS-om putem neurotransmitera. Postoji mogućnost da signali iz creva putuju do mozga kroz različite kanale, kao što su neurološki, endokrini i imunološki putevi.

Neurološkim putem se signali kreću duž vagusnog nerva. Studija na miševima iz 2011. godine pokazala je da bakterije više nisu imale uticaja na ponašanje životinje ako je taj nerv prekinut. Osim toga, Dinan je sa saradnicima 2013. godine ubacio mikrobe iz creva depresivnih ljudi u zdrave pacove, a kasnije je primećeno da su ti pacovi počeli pokazivati znakove anksioznosti i depresije. Ovaj eksperiment bi mogao ukazivati na to da su ovi „melanholični mikrobi“ odgovorni za promenu ponašanja kod pacova.

Još uvek nam je nepoznato koje bakterije popravljaju raspoloženje, mada se trenutno više studija bavi tim pitanjem. Osim toga, moramo imati u vidu da je veza između crevnog mikrobioma i mozga dvosmerna ulica. Kirsten Tiliš sa kolegama trenutno ispituje kako mozak može uticati na mikrobe preko relaksacione tehnike koja bi hipotetički trebalo da umanju stres i bolove u stomaku.

Iako sada znamo da mikrobi iz creva mogu uticati na naš mozak (i obratno), još uvek nam je neophodno bolje razumevanje te problematike kako bismo mogli efikasnije da se borimo protiv poremećaja CNS-a.

Blazka Orel, MSc, BioSistemika LLC

http://scitechconnect.elsevier.com/gut-microbes-may-be-changing-our-minds/