Prvo – onda

Dete treba da nauči sledeće:

– Prvo uradim ovo

Onda mogu da radim šta želim

Kada je dete spremno da sedi za stolom, možete organizovati strukturirane aktivnosti. Ako dete ne zna samo gde treba da se igra, možete mu pokazati odgovarajuće mesto. Ukoliko je moguće, to mesto treba da bude jasno i definisano – npr. stočić i stolica u odgovarajućem prostoru gde nema distrakcija i gde dete neće biti ometano. Isključite televizor i radio.

Image 1c

Važno je da mesto bude pregledno i da ima dobru vizuelnu strukturu. Treba da podstaknete dete da igru vodi s leva na desno. Možete na levu stranu stola staviti nove igračke i predmete za nove aktivnosti, a desno od stola da bude kutija u koju će na kraju staviti igračke. Dete treba da shvati da se većina aktivnosti obavlja sa leva na desno. Takođe treba da razume da svaka aktivnost ima početak, sredinu i kraj.

Kada se aktivnosti predstave na ovaj način, dete ih može usvojiti uspešnije i samostalnije. Ako mu je teško da se samo organizuje i planira šta treba da radi, to se lakše prevazilazi ako se ta aktivnost predstavi na organizovan način, sa jasnim početkom i krajem.

Naučite dete pozitivnoj igri

Pomoću mesta za igru i aktivnosti sa jasnom strukturom dete će jasnije videti:

Šta treba da radi

Koliko treba da radi

Kada će biti gotovo

Šta će se dogoditi posle toga

Pobrinite se da dete uvek može dobiti odgovor na ova pitanje na jasan vizuelni način, jer će tako biti spremnije na saradnju i mirnije.

Često je za decu sa autizmom strukturirana igra početak njihovog smislenog doživljavanja sveta, koji im je do tada bio vrlo nepredvidivo mesto. Može se dogoditi da se u početku opiru uvođenju ovakve rutine, ali većina dece se vrlo brzo navikne na nju i čak im predstavlja zadovoljstvo da se angažuju u strukturiranoj igri jer tako mogu da sami urade nešto i nauče nove veštine.

Ovo je pozitivna igra!

Deca sa autizmom pokušavaju da shvate svet oko sebe tako što stvaraju rutinu. Često rade stvari na svoj poseban način i oko toga nema pregovora! Stoga, kad uspete da im prestavite pozitivnu rutinu i kad pomoću toga uspeju nešto da urade, te rutine će se držati i u budućnosti. Zato treba da svoje dete učite pozitivnim rutinama i tako mu pomognete da se igra na adekvatniji način.

Ako je dete veoma aktivno, treba da ga učite korak po korak. Na primer, možete mu dati slagalicu od četiri dela u kojoj nedostaje samo jedan deo i dete treba da ga postavi na mesto, a onda mu davati složenije zadatke kad za to bude spremno. Na sličan način možete postupati i sa drugim aktivnostima. 

Igre za sve nivoe razvoja

U većini slučajeva možete izabrati odgovarajuće igračke i materijal za igru u skladu sa detetovim sposobnostima i nivoom razvoja. Evo nekoliko ideja pomoću kojih možete pomoći detetu da usvoji organizovanu igru.

Prvi koraci u organizovanoj igri

Koristite drvene slagalice, krugove za slaganje, predmete za sortiranje, velike kocke za slaganje, bockalice i slično.

Stavljanje predmeta na mesto
image 3a
Štipaljke

image 3b Kartice

Slaganje

image 3c  Velike kocke

image 3d  Krugovi za slaganje

Slagalice

image 4a  Jednostavna slagalica
image 4b  Kompleksnija slagalica

Porazgovarajte sa drugim roditeljima ili stručnjacima koji rade sa vašim detetom o tome gde možete nabaviti odgovarajuće igračke. Možda već imate kod kuće dosta igračaka koje možete prilagoditi strukturiranoj igri.

 

Nastavak strukturirane igre kad dete savlada prve korake

Predstavljajte detetu jednu po jednu aktivnost. Dete treba da nauči tri stvari da bi se igralo samostalno: kako da počne, šta da radi i kako da završi. Pomoću strukturirane i organizovane igre to može da nauči.

Nekoliko tipova ovakve igre:

image 6a  Sortiranje po veličini

image 6b  Sortiranje predmeta

image 6c   Sortiranje po obliku

image 6d  Sortiranje po boji

 

Izvor: AutismNI

(prevod Đorđe Selaković)