Serbian
EnglishUčenje putem ponavljanja kod osoba sa autizmom
Osobe sa poremećajem iz spektra autizma ponekad usvajaju novo ponašanje ili novu veštinu samo u određenom konktekstu i teško im je da stečenu veštinu ili informaciju primene u drugačijem okruženju.
Na primer, decu sa autizmom možemo naučiti šta je pas ako im pokazujemo sliku psa i uporno ponavljamo „pas, pas“. Ali, kada želimo da ih naučimo šta je to mačka ili im samo pokažemo sliku nekog drugačijeg psa, ne dolazi do transfera ranije naučenog i novu informaciju moraju usvajati od početka.
Nova studija objavljena u časopisu Nature Neuroscience pokazuje da tretman osoba sa autizmom koji podrazumeva učenje novih informacija putem ponavljanja zapravo otežava da do učenja i dođe i da ono bude primenjeno u novim situacijama. Ovo otkriće dovodi u pitanje tradicionalne metode tretmana koje se zasnivaju na upornom ponavljanju.
U studiji su učestvovale visokofunkcionalne osobe sa autizmom i njihovi rezultati su poređeni sa kontrolnom grupom. Od njih se tražilo da na kompjuterskom ekranu pronađu lokaciju na kojoj se nalaze tri dijagonalne linije okružene horizontalnim linijama. Istraživanje je trajalo osam dana i mereni su brzina i tačnost. Linije su tokom prva četiri dana bile na istoj lokaciji, da bi zatim bile premeštene na novu, na kojoj su ostale do osmog dana.
Po rečima autora studije, bilo je ključno postaviti zadatak na taj način da bi se posmatralo učenje kod osoba sa autističnim spektrom u jednom jednostavnom zadatku, kao i da bi se odredila teškoća sa kojom se suočavaju kad naučeno treba primeniti u drugačijoj situaciji.
Rezultati su pokazali da je tokom prva četiri dana, kada su linije bile na početnom položaju, stepen uspešnosti učenja bio jednak i kod osoba sa autizmom i kod kontrolne grupe. Međutim, kada je lokacija promenjena, došlo je do značajne razlike. Kontrolna grupa je bez problema prenela naučeno na novu situaciju, dok su kod osoba sa autizmom rezultati bili značajno lošiji, što je pokazalo da nisu imali koristi od toga što su uspešno naučili prvobitnu lokaciju. Zanimljivo je i to da drugu lokaciju nikada nisu uspeli da nauče tako dobro kao prvu, što je možda pokazatelj da učestalo ponavljanje zapravo predstava prepreku za učenje novih stvari.
Autori studije su zatim pokušali da pronađu način da reše ovaj problem. Sa novim ispitanicima su sproveli isti eksperiment, osim što su im ovog puta pokazivali prazne ekrane na kojima nije bilo linija.
Ovoga puta bi i osobe sa autizmom nakon petog dana uspešno naučile novu lokaciju.
Zaključak je bio da pauze u ponavljaju omogućavaju vizuelnom sistemu da odmori i da time osobe sa autizmom imaju bolju šansu da efikasno uče i generalizuju naučeno. Ponavljanje stimulacije dovodi do senzorne adaptacije koja nepovoljno utiče na učenje jer ga vezuje samo za kontekst u kome je do učenja došlo. Bez takve adaptacije učenje efikasnije i može se generalizovati.
Istraživački tim veruje da su ovi nalazi važni za edukaciju osoba sa autizmom i da u njihovom slučaju treba primenjivati edukativne metode koje se zasnivaju na generealizaciji znanja, a ne one koje potenciraju specifičnosti. Na primer, ako ih učimo šta je to pas, treba im pokazati što više različitih primeraka pasa, kao i životinja uopšte, jer se time podstiče učenje koncepta umesto jednog specifičnog primera.
Izvor: PsyPost
(prevod Đorđe Selaković)
